Stra­te­gi­ja bom­bar­do­va­nja naj­vi­še će po­go­di­ti si­rij­ski na­rod, otva­ra­ju­ći te­ren za re­gru­ta­ci­ju no­vih te­ro­ri­sta, pi­še u autor­skom tek­stu za „Gar­di­jan” nje­mač­ki no­vi­nar Jir­gen To­den­ho­fer, ana­li­zi­ra­ju­ći ulo­gu Za­pa­da u uspo­nu Islam­ske dr­ža­ve.
„Od te­ro­ri­stič­kih na­pa­da u Pa­ri­zu, za­pad­ni po­li­ti­ča­ri otvo­re­nih oči­ju upa­da­ju u zam­ku te­ro­ri­sta, kao što su uči­ni­li na­kon 11. sep­tem­bra 2001. Oni se sve­te bom­ba­ma, iako su bom­be je­dan od glav­nih raz­lo­ga zbog ko­ga se su­o­ča­va­mo sa te­ro­ri­zmom, jer bom­be pre­vas­hod­no ubi­ja­ju ne­du­žne lju­de i ti­me po­ma­žu stva­ra­nju no­vih re­gru­ta za ci­lje­ve te­ro­ri­sta”, pi­še na po­čet­ku svo­je ana­li­ze To­den­ho­fer.
Nje­mač­ki no­vi­nar, ko­ji je pro­šle go­di­ne ura­dio se­ri­ju in­ter­vjua sa pri­pad­ni­ci­ma Islam­ske dr­ža­ve, pi­ta se ka­ko je mo­gu­će da „vo­de­ći po­li­ti­ča­ri ni­šta ni­su na­u­či­li za 14 go­di­na kon­tra­pro­duk­tiv­nog ra­ta pro­tiv te­ro­ri­zma” i da i da­lje vje­ru­ju da je „naj­bo­lji na­čin ri­je­ši­ti se osa, raz­bi­ti im gni­je­zdo ma­ljem”.
„Ono što sam na­u­čio iz vre­me­na ko­je sam pro­veo in­ter­vju­i­šu­ći čla­no­ve ID u Si­ri­ji i na sje­ve­ru Ira­ka, ‘rat pro­tiv te­ro­ra’ ame­rič­kog pred­sjed­ni­ka Džor­dža Bu­ša, po­ka­zao se kao kla­sič­ni pro­gram re­gru­ta­ci­je te­ro­ri­sta”, pi­še To­den­ho­fer.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, te 2001. na pla­ni­ni Hin­du Kuš bi­lo je sve­ga ne­ko­li­ko sto­ti­na te­ro­ri­sta, ko­ji su pred­sta­vlja­li pri­jet­nju me­đu­na­rod­noj za­jed­ni­ci.
„Sa­da, na­kon što je ‘rat pro­tiv te­ro­ra’ od­nio, ka­ko ne­ki pro­cje­nju­ju, čak mi­li­on irač­kih ži­vo­ta, mi se su­o­ča­va­mo sa oko 100.000 te­ro­ri­sta. Islam­ska dr­ža­va je stvo­re­na šest mje­se­ci od po­čet­ka in­va­zi­je: to je Bu­šo­vo če­do”, is­ta­kao je nje­mač­ki no­vi­nar.
Grad Ra­ka „pre­sto­ni­ca” ID u Si­ri­ji, jed­na je od glav­nih me­ta fran­cu­skog pred­sjed­ni­ka Fran­soa Olan­da, na­vo­di To­den­ho­fer.
Ko­a­li­ci­o­ne sna­ge ko­je bom­bar­du­ju taj grad, ne zna­ju, me­đu­tim, da je od „20.000 bo­ra­ca iz re­do­va dži­ha­di­sta u gra­du osta­lo sa­mo oko 1.000. Ve­ći­na je odav­no po­bje­gla u Mo­sul u Ira­ku ili De­ir Ezor, ta­ko­đe u Si­ri­ji”, do­da­je Nje­mač­ki no­vi­nar.
„Fran­cu­ska tre­nut­no bom­bar­du­je sve što li­či na kam­po­ve ili ba­ra­ke: ma­le fa­bri­ke, zgra­de, bol­ni­ce. Ve­ći­na arap­skog sve­ta je vi­de­la sli­ke ubi­je­ne de­ce u Ra­ki - Islam­ska dr­ža­va sve či­ni da ih di­stri­bu­i­ra. A na sva­ko ubi­je­no de­te, do­la­ze no­vi te­ro­ri­sti”, na­vo­di se u član­ku.
To­den­ho­fer na­vo­di da će bom­bar­do­va­nje „bor­ce ID sa­mo is­pu­ni­ti ra­do­šću” i da „Za­pad ne mo­že te­ro­ri­ste po­be­di­ti voj­nim sred­stvi­ma”.
Po nje­go­vom mi­šlje­nju, po­sto­je tri na­či­na u bor­bi pro­tiv te­ro­ri­zma – pr­vi, da Ame­ri­ka spri­je­či za­liv­ske dr­ža­ve da is­po­ru­ču­ju oruž­je te­ro­ri­sti­ma u Si­ri­ji i Ira­ku, dru­gi, da Za­pad po­mog­ne Tur­skoj da za­tvo­ri gra­ni­ce ka­ko bi se spre­či­lo da se no­vi bor­ci pri­dru­že IS i tre­ći, na­ci­o­nal­no po­mi­re­nje u Ira­ku i Si­ri­ji i ve­ća in­te­gra­ci­ja Su­ni­ta u po­li­tič­ki ži­vot, na­kon če­ga će „dži­ha­di­sti bi­ti go­to­vi, kao ri­ba van vo­de”.
(RTS)